Kad Hlebinci rade planove prihoda i rashoda

Kad bi Hlebinec postao ministar financija sa neogranicenim ovlastima Proracun Republike Hrvatske bi bio sasvim drugaciji od danasnjeg. No ne samo proracun, puno toga bi bilo drugacije. Sve bi moralo biti jednostavno kako bi svi mali hlebinci znali koliko ce im ostati kad plate sve racune.
Probati cu ispricati osnovni koncept sustava, sustava koji bi po mom hlebinskom misljenju danas najbolje odgovarao nasoj drzavi, poduzetnicima, gradanima, a mozda bi ga i premijer mogao shvatiti.
Posto su gradani najvise zainteresirani za svoje place krenuti cu od toga. Placa je brutto, to mi svi znamo, ali konacno moramo i shvatiti da je to jedino ispravno pa tako i formirati zakonsku regulativu. U brutto placi bi bili sadrzane sve ispalte koje su na nju vezane. Svaki zaposlenik izdvajao bi 16% za zdrastvo, 15% + 5% za mirovinsko, a na ostatak bi placao porez i prirez. Sto bi vise ljudi bilo zaposleno u realnom sektoru to bi davanja za zdrastveno bila manja, no do smanjenja mirovinskog 1. stupa bi trebalo jos dosta pricekati i puno ljudi zaposliti.

PLACA					svaka netto kuna je 0,1% poreza i 0,05%prireza
placa	zdravstveno	mirovinsko 1	mirovinsko 2		porez	prirez	porez	prirez		placa
brutto	16%	15%	5%	ostatak	%	%	iznos	iznos	ukupno	netto
4.000	640	600	200	2.560	2,56	1,28	65,54	32,77	98,30	2.461,70
6.000	960	960	960	3.120	3,12	1,56	97,34	48,67	146,02	2.973,98
8.000	1280	1200	400	5.120	5,12	2,56	262,14	131,07	393,22	4.726,78
10.000	1600	1500	500	6.400	6,4	3,2	409,60	204,80	614,40	5.785,60
12.000	1920	1800	600	7.680	7,68	3,84	589,82	294,91	884,74	6.795,26
14.000	2240	2100	700	8.960	8,96	4,48	802,82	401,41	1204,22	7.755,78
16.000	2560	2400	800	10.240	10,24	5,12	1048,58	524,29	1572,86	8.667,14

13 placa bi bila kao obicna placa, ali se na nju ne bi racunali doprinosi vec bi se samo zbrajala u godisnji prihod koji bi postao najvazniji za sve one koji imaju dodatne prihode uz placu ili samo neke druge prihode. Najveca placa koja bi se zvala placa ne bi trebala biti veca od 16.000kn brutto, no to naravno nije ogranicenje prihoda vec bi se sve iznad toga zvalo bonus te oporezivalo na temelju godisnje. Ne bi bio nikakav problem raditi bilo sto. Moglo bi se pomagati nekom u kuci, okapati vrt, pisati knjige, naucne ili autorske radove ili tek dobiti bonus na placu. Mogli bi se usputno baviti turizmom, ili na mjesec dana iznajmiti svoj stan ili neobradeno poljoprivredno zemljiste. Bitno bi bilo samo izdati najobicniji racun sa osobnim potpisom i svim ostalim osobnim podacima. Svaki gradanin bi trebao na kraju godine predati svoju poreznu prijavu, osobnu ili zajednicku porodicnu, po vlastitom nahodenju.

Godisnja prijava prihoda ne bi bila tako jednostavna kao osobna za sam izracun, no koncepcijski bi ipak trebala biti svima jasna. Svi prihodi na jednu stranu, na drugu rashodi (svi racuni koje ste platili a nalaze se na listi priznatih troskova) kao i ono sto ste vec platili ako ste u radnom odnosu, zdravstveno, mirovinsko ili ako ste neko dodatno jos posebno ugovorili. Maksimum uplata za javno zdravstvo i mirovinsko dosegnut je kad se na godisnjoj razini izjednacite sa onim koji bi uplatili da ste imali najvecu placu od 16.000kn. Dakako ako je vas prihod na godisnjoj razini manji ne ni dosli do maksimalne uplate doprinosa, no za one koji imaju sansu vise zaraditi je to svakako stimulacija. Dakle na razliku ostaje jos samo platiti porez na godisnji prihod koji bi uvijek bio jednak porezu na dobit za poduzeca, dakle za sada 20%.. Tablica sa primjerom je na linku http://lunoprof.bloger.hr/post/hlebinska-placa-i-godisnji-prihod/17974447.aspx
Kad je ono sto nas svih najvise zanima objasnjeno dolazimo do formiranja drzavnog proracuna. Prvo mozemo pogledati koliko ce nas uopce raditi ako se drzavna i javna uprava restrukturira i ima maksimalno 210.000 zaposlenih sa prosjecnom placom prema gornjoj tablici od 10.000kn brutto, sto bi bi jednako danasnjoj placi bez dodatnih naknada i ostalih slicnih prihoda, (osim dnevnica koje sluze za pokrivanje troskova putovanja) koji se sada isplacuju jer oni nemaju smisla u ovoj koncepciji kad svaki gradanin ima pravo na kraju godine traziti povrat za porezno priznate troskove. Moja je pretpostavka da na zalost ne bi smjeli racunati sa vise od 1.060.000 zaposlenih na pocetku ovog procesa. Struktura zaposlenih po nacinu prihoda vidi se u tablici kao i brutto trosak zaposlenih u drzavno-javnoj sluzbi te svi netto prihodi. Prosjecna placa i broj zaposlenih je samo pretpostavka i nadam se da nije pogresna.

	broj zaposlenih	prosj. Brutto Placa	prosj. Netto Placa	brutto place godisnje	netto place godisnje
u javnim poduzecima i agencijama	150.000	10.000,00	5.785,60	18.000.000.000,00	10.414.080.000,00
bank. osiguranja priv. Financijski	250.000	14.000,00	7.755,78	42.000.000.000,00	23.267.340.000,00
realni sektor proizvodnja	450.000	8.000,00	4.726,78	43.200.000.000,00	25.524.612.000,00
	850.000
drzavni i javni sektor	210.000	10.000,00	5.785,60	25.200.000.000,00	14.579.712.000,00
ukupno zaposlenih	1.060.000			128.400.000.000,00	73.785.744.000,00

Ostali prihodi i rashodi drzavnog proracuna takoder bi se mijenjali. Zdravsto bi zadovoljilo prihodom rashode, sto je vrlo vazna stavka u socijalnoj drzavi. Ono gdje je velika proracunska rupa su izdvajanja za mirovine i invalidnine. No revizija mirovina bi vjerojatno smanjila troskovnu stranu, a invalide bi se trebalo tretirati jednako, bez obzira na koji nacin su dosli do svog statusa. Vjerojatno bi doslo do povecanja uplata u mirovinski sustav i sa ovako smanjenim brojem zaposlenih sa racuna godisnjih prijava poreza. Iz istog izvora bi se trebalo stvoriti dodatnih sredstava i na ime poreza.

Na linku http://lunoprof.bloger.hr/post/hlebinski-plan-prihoda-proracuna-/17973374.aspx je revizija prihoda koja bi na zalost smanjila iste za 13milijardi u prvoj godini, dakle na nekih 93milijarde ukupnog prihoda, ali bi u drugoj sto zbog vece zaposlenosti, sto zbog pokretanja gospodarstva ipak dogurala do 99milijardi. Jedan od razloga smanjenja bi se zasigurno dogodio zbog smanjenja PDVa na 20%, no to bi ubrzo donjelo vece prihode od raznh pozitivnih ucinaka na gospodarstvo, investicije, zaposljavanje, povecana potrosnja, dakle i veca proizvodnja. Ukidanje parafiskalnih nameta naizgled bi smanjilo prihodovnu stranu za skoro 3 milijarde, no pozitivni ucinak bi dalo na rasterecenju slaboprofitnih grana tj. industrijske proizvodnje i poljoprivrede, posebno rasterecujuci domaci proizvod. Vjerojatno bi omogucilo nekim granama prezivljavanje, a drustvu dalo vecu zaposlenost. Smanjenje tog prihoda bi dakle vodilo ka povecanju proizvodnje zbog konkuretnosti (manje cijene kostanja tih proizvoda) za domace trziste, ali i za izvozne proizvode.
Sto se tice rashoda, cini mi se moguce smanjiti troskove za nekih 29 milijardi. Na linku su navedene neke mogucnosti http://lunoprof.bloger.hr/post/hlebinski-plan-rashoda-proracuna/17973423.aspx . Strukturalnom reformom drzavne i javne uprave moglo bi se jako mnogo ustedjeti na nacin da se smanji broj zaposlenih, ali i da oni koji ostanu odraduju skoro sav posao koji te sluzbe moraju obavljati. Ukupno bi smanjenje moglo biti oko 6 milijardi. Vjerojatno bi se boljom i detaljnijom analizom moglo naci jos usteda jer bi manje zaposlenih uz veci ucinak znacilo i manje materijalne troskove, barem one obicne, od prostora do tekucih troskova vezanih za svako radno mjesto.

Prekid prakse subvencija trgovackim drustvima, sto je nuznost da bi imali stvarno konkurentno i sposobno gospodarstvo gdje su svi jednaki na trzistu donjelo bi novih 5 milijardi. A ukidanje raznih tuzemnih i inozemnih isplata pomoci jos 3,5 milijardi. Nema smisla pomagati u inozemstvu ako nemamo dosta ni za nas. Sto se tice domacih pomoci, povecanjem zaposljavanja bilo bi i manje potreba za bilo kakvim pomaganjem. Uostalom logicno je da svatko zeli imati dovoljno bez da mu se udjeljuje pomoc, a to je moguce samo ako se poveca zaposlenost i investicijama osigura plodno tlo, a to je opet moguce jedino smanjenjem poreza, sto znaci da bi ukidanje pomoci trebalo pomoci svima koji zele raditi i sami se o sebi brinuti. Oko 3 milijuna koje bi se dobilo ukidanjem donacija i pomoci imalo bi isti efekt kao i ovo zadnje navedeno.
Hlebinec je naracunal 29 milijardi moguce ustede na vecim stavkama. Mnogi bi na pocetku bili pogodeni, no mi nemamo toliko novaca za subvencije, donacije, pomoci jer jedva da mozemo skupiti i za ono sto moramo platiti, mirovine, zdrastveno i socijalno.

Ovakva revizija proracuna bi bila veoma 'sokovita' za mnoge, no to je jedina mogucnost da se sustav okrene naopako i da nam nakon dvije godine krene bolje. Prihod po planu 'Hlebine 22' bi u prvi tren iznosio 93,8 milijardi, a rashod 91,5 milijardi, dakle imao bi neku sansu opstati i razvijati se dalje u pozivu.

Na zalost nisam imala ( a i bilo bi previse posla) detaljno analizirati svaki prihod ili rashod, pa su naravno previdi itekako moguci. No princip mislim da je dobar i da jedino takav princip moze nesto promijeniti u drzavi podobnih, administarcije, birokracije, politicara i ostalih sluzbujucih poltrona bilo kojem vladajucem. Nadam se da bi ovakav pristup nakon prvotnog odbijanja ipak naisao na dobar odjek medu gradanima koji bi shvatili da se konacno moraju brinuti o sebi, ali da to sad i mogu. Jer ovakvom proracunskom prijedlogu nije jedini cilj izbalansirati prihodovnu i troskovnu stranu vec prvenstveno omoguciti ljudima da zaraduju za sebe i da od toga mogu zivjeti, a ujedno pri tome ocekivati da ce im sutra biti bolje ako se stvarno potrude. 

Na koncu, ideja je da drzava prestane skupljati novce od 'radecih' u prekomjernim iznosima da bi ih neki politicar po svom nahodenju dodjeljivao kao subvenciju, pomoc, donaciju tocno odredenima, onima koji su njemu vazni. Ideja je da oni koji zaraduju imaju za sebe dovoljno, a da daju visak. Ideja je da se sto vise ljudi radno aktivira, da sto vise ljudi aktivira svoju imovinu pa da tako radeci postepeno smanjujemo postotke izdvajanja za zdravstveno, pa za mirovinsku solidarnost, za sredisnju i lokalnu drzavu.. Ideja je da oni koji rade i oni koji investiraju budu zadovoljni i da imaju solidne prihode iz tih svojih aktivnosti.

Jos da netko sredi Javna poduzeca i dovede ih u neko profitabilno stanje, gdje bi nam bio kraj? Mozda u Hlebinama.... Gdje bi ubrzo proizvodilo barem 100.000 ljudi vise, a 'debeli sarani bi leteli zrakom, sam bi trebali najti 'Generalice' da sve to narede kak je narisano, lepim slovima i pisano'.






Luna

.